Ми знамо судбу (Алекса Шантић)

Ми знамо судбу Стевану Сремцу Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи — Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигда уставити нико! Народ је ови умирати свикô — У својој смрти да нађе лијека. Ми пут свој знамо, пут богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра кама! Све тако даље, тамо до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама! <1907>

http://sr.wikisource.org/wiki/Ми_знамо_судбу

http://www.litforum.ru/lofiversion/index.php/t23191.html